• Pronalaženje prodavnice
  • Izbor jezika
    SR
    • CP

DUHOVI SU MEĐU NAMA
 
A nekada davno, Rusi nisu smeli ni da pomisle na fudbal. Tokom carske epohe, siromašni su bili toliko siromašni da nisu imali novca da kupe loptu. A članovi plemstva su toliko držali do sebe, da im je bilo ispod časti da se bave 'plebejskim' sportom.
 
Rađanjem Sovjetskog Saveza, posle početnog perioda tolerancije, ponovo se javila averzija prema ovoj 'dosadnoj disciplini'. Iako nije imao neke naročite predrasude, Josif Staljin je bio potpuno ravnodušan prema fintama i driblinzima na travnatom pravougaoniku. 
 
Sa druge strane, njegov prvi saradnik i čovek zadužen za prljave zadatke Lavrenij Berija, važio je za pasioniranog ljubitelja fudbala. Taj nemilosrdni komesar državne bezbednosti koji se smatrao izvršiocem Staljinovih gnusnih naređenja, u mladosti je kao prosečni igrač sredine terena  nastupao za Dinamo Tbilisi u rodnoj Gruziji. Kada se iz političkih razloga preselio u Moskvu, preuzeo je ulogu počasnog predsednika moskovskog Dinama. Treba li pominjati da je klub koji je oduvek bio u vlasništvu tajne policije, sada na krilima Berijinog autoriteta i uz pomoć raznih metoda zastrašivanja, zagospodario sovjetskim fudbalom i naosvajao se trofeja.
 
Neravnopravna borba za titulu odvukla je publiku sa stadiona i jedini način da se fudbalu da neophodni impuls, bio je da se Staljin konačno zainteresuje za ovu igru i da odobri njen dalji razvoj u najvećoj državi sveta. Tako je neko došao na ideju da organizuje revijalnu utakmicu na sred Crvenog trga, na zelenom filcu koji su specijalno za tu priliku izradile ruske švalje. Postojao je samo jedan problem. Niko od klubova nije smeo na sebe da pruzme rizik demonstracije, jer šta ako se Staljinu ne svidi prikazana predstava.
 
Jedini koji su imali hrabrosti da odgovore izazovu, bili su fudbaleri moskovskog Spartaka. 
I tako su tog sunčanog popodneva 1936, prvotimci i rezerve ovog 'narodskog' kluba odigrali utakmicu koja je ušla u anale sovjetskog fudbala. Trajala je 43 minuta i završila se rezultatom 4:3. Tek nekoliko godina kasnije, otkrilo se da je epilog bio studiozno planiran danima pre utakmice. 
 
Da bi se na prvog i neprikosnovenog čoveka države ostavio utisak, moralo je da puca od uzbuđenja i neizvesnosti. Zato su se ljudi iz Spartaka dosetili i za ovu priliku angažovali i članove pozorišne trupe. Srećom, Staljin nije saznao za podvalu i fudbal je mogao konačno da zaživi u svim oblastima SSSR.
Pade mi ova simpatična priča na pamet u trenutku kada je Dzjuba dao treći gol Egiptu i izazvao delirijum u restoranu u kome sam gledao utakmicu u društvu svojih kolega, bivšeg golgetera Sava Miloševića i generalnog sekretara FSS Jovana Šurbatovića.
 
Da, Dzjuba. To je onaj robustni špic koji se ovog proleća preporodio kod Grofa Božovića u Arsenalu iz Tule i koji je platio iz svog džepa klauzulu od 80.000 evra da bi igrao protiv bivšeg kluba Zenita. I ne samo da je igrao, nego se golom u 90. minutu osvetio Robertu Manćiniju, treneru koji ga je izbacio iz ekipe i poslao ga na pozajmicu u Arsenal.
Rusi su na prethodna dva Svetska prvenstva (2002. i 2014) dali ukupno šest golova, a na dve utakmice ovog Mundijala čak osam. Dovoljno za nacionalnu euforiju i dizanje u nebesa selektora Stanislava Čerčesova.
 
Slavi se i širom Japana. Prvi put u istoriji Svetskog prvenstva jedna azijska reprezentacija je pobedila selekciju iz Južne Amerike. Sreću je donela princeza Takamado, udovica imperatorovog rođaka Akihita. Da bi vam bilo jasnije, od 1916. godine, nikada nijedan član japanske carske porodice nije kročio u Majku Rusiju. Maler je razbijen, led je probijen, ukoliko se Rusi i Japanci sretnu do kraja turnira, možda dođe i do diplomatskog izmirenja.
 
Levandovski je još jednom razočarao. Posle sramnih partija u polufinalu Lige šampiona, nije se video ni na utakmici protiv Senegala. Sadio Mane, Nijang i kompanija spasili su čast afričkog fudbala i stigli do iznenađujuće pobede protiv jednog od potajnih favorita za završnicu šampionata.
 
Selektor Aliju Sise, član ekipe koja je zablistala 2002. i zaustavila aktuelne svetske prvake Francuze na startu Mundijala u Japanu i Koreji, prizvao je duh pokojnog Bruna Metzua, tvorca te čuvene generacije: "On nas gleda sa neba i pomoći će nam da pobedimo Poljake".
 
Obratite sada pažnju, evo kratkog opisa oba gola Senegala. Kod prvog je lopta pogodila poljskog igrača Cjoneka, promenila pravac i završila u mreži. Kod drugog, Poljaci su sami sebi dali gol. Sada mi recite iskreno, da li i dalje ne verujete u duhove?  

Dodaj u spisak za kupovinu
Izgleda da još nemate spisak za kupovinu. Kliknite na dugme ispod da biste kreirali novu.
Ovaj proizvod je već uključen u ovaj spisak
Proizvod dodat u spisak