• Pronalaženje prodavnice

Ljupke princeze – princes krofne


Dok se na našem ukrasnom tanjiru šepure princes krofne, dostojne svog kraljevskog imena, podelićemo s vama njihovu istoriju i svoje tajne perfektne izrade. Nekada neizostavni deo svakog nedeljnog deserta ili ponude u poslastičarnicama, a sada redak, ali ništa manje voljen delikates, princes krofne, poznate i pod imenom princeze ili profiterole, zaslužno nose titulu aristokratije među kolačima. Kod nas su najčešće slatke varijante s kremom od vanile, šlaga ili sladoleda, s prelivom od čokolade, duguljaste s kremom – ekleri, popelini, ali mogu se praviti i kao slane sa, recimo, ruskom salatom, jer je testo neutralnog ukusa. Osnovu ovog slatkiša čine pufnice od kuvanog testa, punjene različitim nadevom ili prelivene nekim finim sosom, dok su odozgo posute finim šećerom u prahu.

Prema pisanju Oksfordskog rečnika engleskog jezika, reč profiterole je u pozajmljena iz francuskog, a koristi se u receptu iz 1604. godine za potaž s profiterolama u kojem se krofne kuvaju u bujonu od badema i potom serviraju s kokosom, tartufima i slično. Gastronomska enciklopedija Larousse pak kaže da je testo za krofne (fr. pâte à choux, čita se: pat a šu) prvi izumeo šef kuhinje Katarine de Mediči 1540. godine, kad je kao deo svadbene svite gospodarice iz Toskane otišao u dvorac vojvode Orleanskog (koji će kasnije postati francuski kralj Henri Drugi) i napravio testo za slatkiše po imenu pâte à popelin, kasnije promenjenog imena u pâte à choux. Od njega je nastao desert oblika poput ženskih grudi po imenu popelin, a kasnije u 19. veku i profiterole.

Ekler

Slatkiš pravljen od kuvanog testa za krofne koji je duguljastog oblika, ekler, prema Rečniku Francuske akademije, nastala je od francuske reči éclair koja znači munja a zapravo označava munjevito izjedanje slatkiša. Kod nas se neretko pojavljuje na svečanim trepazama, punjen kremom i preliven sjajnom glazurom od crne čokolade, dok u Francuskoj važi za nacionalnu poslasticu neizbežnu u svakoj poslastičarnici.

Krokenbuš

Poslastica poreklom iz Francuske, krokenbuš (Croquembouche), servira se za specijalne prilike (venčanja, krštenja, Božićni praznici) a predstavlja krofne naslagane u piramidu i ukrašene tankim nitima karamele, čokoladom, cvećem i ušećerenim bademima.

Trikovi za uspešnije krofne

Iako u kuvano testo idu samo četiri sastojka (150 g brašno, 250 ml jaja /4-5 jaja/, 125 ml masnoće, 250 ml vode), mnogo faktora utiče na to da li će testo za krofne uspeti - ako je testo previše retko, kofnice će da se razliju, ako je pak čvrsto, krofnice neće lepo da narastu.

Za krofnice je najbolje koristiti ulje ili mast, jer za razliku od putera ili margarina ono ne bi trebalo u sebi da sadrži vodu, koja može loše da utiče na teksturu testa i onemogući mu da fino naraste. Kad stavite testo za krofne na tepsiju, obloženu papirom da se ne bi zalepile, obavezno napravite dovoljno lufta između svake, jer će prilikom pečenja narasti.

Nikada i ni pod kojim okolnostima, ne otvarajte rernu u toku pečenja, inače vam krofne neće narasti. Znaćete da su gotove po rumenoj boji.

Najbolje je da krem za fil bude od putera i jaja. Margarin jeste ekonomičnija varijanta ali će izostati svilnekasta tekstura punjenja. Testo se može održati u zamrzivaču spakovano u posebne kese do tri meseca.

Dodaj u spisak za kupovinu
Izgleda da još nemate spisak za kupovinu. Kliknite na dugme ispod da biste kreirali novu.
Ovaj proizvod je već uključen u ovaj spisak
Proizvod dodat u spisak