• Pronalaženje prodavnice
  • Izbor jezika
    SR
    • CP

Iz Francuske s ljubavlju


Francuska peciva i hlebovi imaju onaj specifični miris koji nas omađija i ne pušta dok im se ne prepustimo – do poslednje mrvice. Ko god je nekad za svog života išao u Francusku, sigurno je odande kao jednu od trajnih i divnih uspomena poneo veličanstvene mirise koji krase ovu staru evropsku gospođu.

Za razliku od naše kuhinje, gde su peciva i kolači dosta jasno podeljena po izgledu, ukusima i recepturama, u Francuskoj ponekad može da dođe do zabune zbog nejasnih granica ovih pufnastih đakonija - ali osnovna podela je na dve osnovne grupe - viennoiserie i pâtisserie.

1. Neodoljivi slatkiši

Generalno, pâtisserie obuhvata sva peciva koja u sebi sadrže kao sastojake brašno, šećer, mleko, puter, kvasac, i/ili jaja, dakle razlikuju se od hlebnog testa zbog svoje jačine i masnoće koje sadrže. Uže pak značenje ovog termina odnosi se na francuske deserte koji su pravljeni od različitih vrsta testa (ima ih bar deset). Tu spadaju: poznate palačinke krep suzet, razne vrste tartova, ekleri, čuveni krem brule, musevi, praline, profiterole, suflei, te makaroni, koji podsećaju na naše puslice.

2. Mirisna peciva

Drugu skupinu čine peciva nazvana terminom viennoiserie, koji označava đakonije francuskog porekla podeljene na testa koja se prave sa kvascem i ona koja po svojoj vazdušastoj strukturi pripadaju lisantom testu. Ova vrsta peciva se jede za doručak ili kao užina. Najpoznatiji od njih su: bečki hleb (Vienna bread) i njegov francuski ekvivalent baget (baguettes), mlečni hleb brioš (brioche), kroasan (croissant), čokoladni kroasan (pain au chocolat), kroasan sa suvim grožđem (pain aux rasins), šuket (chouquettes, male porcije testa posute šećerom), dansko pecivo, bunje (bugnes, koje podsećaju na naše mekike)...

3. Njegovo veličanstvno kroasan

Kroasan je jedan od glavnih sinonima za francusko pecivo i kuhinju uopšte. Pravi se od lisantog testa a, verovali ili ne, prema predanju, nastao je u toku turske opsade Beča 1683. godine. Bečki pekari, koji su se budili u cik zore da naprave hleb za vojsku, uočili su da Osmanlije pripremaju napad i uzbunile su vojsku, što je spaslo grad od turske opsade. U znak sećanja, napravili su kroasan koji je simbolično imao obliku turskog polumeseca. Vremenom se receptura menjala pa je kroasan dobio svoju specifičnu vazdušastu teksturu koja potiče od lisnatog testa.

4. Baget

Zanimljivo mada i ne neočekivano, Francuzi su svoju ljubav prema hlebu ovekovečili čak zakonom koji propisuje stroge odrednice koju hleb mora da ispunjava da bi se nazvao bagetom. Tako je uobičajeni baget prečnika pet-šest centimetara, dužine oko 65 cm, a težine od 250 do 300 grama. Korica mora biti hrskava i tanka dok je sredina mekana i rupičasta. Ali nije prepoznatljivi duguljasti oblik ono što baget čini bagetom, več specifični sastav testa, koji se pak razlikuje od pekare do pekare, a njih u Francuskoj, prema pisanju NY Timesa, ima oko 26.000.

Dodaj u spisak za kupovinu
Izgleda da još nemate spisak za kupovinu. Kliknite na dugme ispod da biste kreirali novu.
Ovaj proizvod je već uključen u ovaj spisak
Proizvod dodat u spisak