• Проналажење продавнице
  • Избор језика
    CP
    • SR

ДУХОВИ СУ МЕЂУ НАМА
 
А некада давно, Руси нису смели ни да помисле на фудбал. Током царске епохе, сиромашни су били толико сиромашни да нису имали новца да купе лопту. А чланови племства су толико држали до себе, да им је било испод части да се баве 'плебејским' спортом.
 
Рађањем Совјетског Савеза, после почетног периода толеранције, поново се јавила аверзија према овој 'досадној дисциплини'. Иако није имао неке нарочите предрасуде, Јосиф Стаљин је био потпуно равнодушан према финтама и дриблинзима на травнатом правоугаонику. 
 
Са друге стране, његов први сарадник и човек задужен за прљаве задатке Лаврениј Берија, важио је за пасионираног љубитеља фудбала. Тај немилосрдни комесар државне безбедности који се сматрао извршиоцем Стаљинових гнусних наређења, у младости је као просечни играч средине терена  наступао за Динамо Тбилиси у родној Грузији. Када се из политичких разлога преселио у Москву, преузео је улогу почасног председника московског Динама. Треба ли помињати да је клуб који је одувек био у власништву тајне полиције, сада на крилима Беријиног ауторитета и уз помоћ разних метода застрашивања, загосподарио совјетским фудбалом и наосвајао се трофеја.
 
Неравноправна борба за титулу одвукла је публику са стадиона и једини начин да се фудбалу да неопходни импулс, био је да се Стаљин коначно заинтересује за ову игру и да одобри њен даљи развој у највећој држави света. Тако је неко дошао на идеју да организује ревијалну утакмицу на сред Црвеног трга, на зеленом филцу који су специјално за ту прилику израдиле руске шваље. Постојао је само један проблем. Нико од клубова није смео на себе да прузме ризик демонстрације, јер шта ако се Стаљину не свиди приказана представа.
 
Једини који су имали храбрости да одговоре изазову, били су фудбалери московског Спартака. 
И тако су тог сунчаног поподнева 1936, првотимци и резерве овог 'народског' клуба одиграли утакмицу која је ушла у анале совјетског фудбала. Трајала је 43 минута и завршила се резултатом 4:3. Тек неколико година касније, открило се да је епилог био студиозно планиран данима пре утакмице. 
 
Да би се на првог и неприкосновеног човека државе оставио утисак, морало је да пуца од узбуђења и неизвесности. Зато су се људи из Спартака досетили и за ову прилику ангажовали и чланове позоришне трупе. Срећом, Стаљин није сазнао за подвалу и фудбал је могао коначно да заживи у свим областима СССР.
 
Паде ми ова симпатична прича на памет у тренутку када је Џјуба дао трећи гол Египту и изазвао делиријум у ресторану у коме сам гледао утакмицу у друштву својих колега, бившег голгетера Сава Милошевића и генералног секретара ФСС Јована Шурбатовића.
 
Да, Џјуба. То је онај робустни шпиц који се овог пролећа препородио код Грофа Божовића у Арсеналу из Туле и који је платио из свог џепа клаузулу од 80.000 евра да би играо против бившег клуба Зенита. И не само да је играо, него се голом у 90. минуту осветио Роберту Манћинију, тренеру који га је избацио из екипе и послао га на позајмицу у Арсенал.
Руси су на претходна два Светска првенства (2002. и 2014) дали укупно шест голова, а на две утакмице овог Мундијала чак осам. Довољно за националну еуфорију и дизање у небеса селектора Станислава Черчесова.
Слави се и широм Јапана. Први пут у историји Светског првенства једна азијска репрезентација је победила селекцију из Јужне Америке. Срећу је донела принцеза Такамадо, удовица императоровог рођака Акихита. Да би вам било јасније, од 1916. године, никада ниједан члан јапанске царске породице није крочио у Мајку Русију. Малер је разбијен, лед је пробијен, уколико се Руси и Јапанци сретну до краја турнира, можда дође и до дипломатског измирења.
 
Левандовски је још једном разочарао. После срамних партија у полуфиналу Лиге шампиона, није се видео ни на утакмици против Сенегала. Садио Мане, Нијанг и компанија спасили су част афричког фудбала и стигли до изненађујуће победе против једног од потајних фаворита за завршницу шампионата.
Селектор Алију Сисе, члан екипе која је заблистала 2002. и зауставила актуелне светске прваке Французе на старту Мундијала у Јапану и Кореји, призвао је дух покојног Бруна Метзуа, творца те чувене генерације: "Он нас гледа са неба и помоћи ће нам да победимо Пољаке".
 
Обратите сада пажњу, ево кратког описа оба гола Сенегала. Код првог је лопта погодила пољског играча Цјонека, променила правац и завршила у мрежи. Код другог, Пољаци су сами себи дали гол. Сада ми реците искрено, да ли и даље не верујете у духове?   
 

Додај у списак за куповину
Изгледа да још немате листу за куповину. Кликните на дугме испод да бисте креирали нову.
Овај производ је већ укључен у овај списак
Производ додат у списак