• Проналажење продавнице
  • Избор језика
    CP
    • SR

Из Француске с љубављу


Француска пецива и хлебови имају онај специфични мирис који нас омађија и не пушта док им се не препустимо – до последње мрвице. Ко год је некад за свог живота ишао у Француску, сигурно је оданде као једну од трајних и дивних успомена понео величанствене мирисе који красе ову стару европску госпођу.

За разлику од наше кухиње, где су пецива и колачи доста јасно подељена по изгледу, укусима и рецептурама, у Француској понекад може да дође до забуне због нејасних граница ових пуфнастих ђаконија - али основна подела је на две основне групе - виенноисерие и пâтиссерие.

1. Неодољиви слаткиши

Генерално, пâтиссерие обухвата сва пецива која у себи садрже као састојаке брашно, шец́ер, млеко, путер, квасац, и/или јаја, дакле разликују се од хлебног теста због своје јачине и масноће које садрже. Уже пак значење овог термина односи се на француске десерте који су прављени од различитих врста теста (има их бар десет). Ту спадају: познате палачинке креп сузет, разне врсте тартова, еклери, чувени крем бруле, мусеви, пралине, профитероле, суфлеи, те макарони, који подсећају на наше пуслице.

2. Мирисна пецива

Другу скупину чине пецива названа термином виенноисерие, који означава ђаконије француског порекла подељене на теста која се праве са квасцем и она која по својој ваздушастој структури припадају лисантом тесту. Ова врста пецива се једе за доручак или као ужина. Најпознатији од њих су: бечки хлеб (Виенна бреад) и његов француски еквивалент багет (багуеттес), млечни хлеб бриош (бриоцхе), кроасан (цроиссант), чоколадни кроасан (паин ау цхоцолат), кроасан са сувим грожђем (паин ауџ расинс), шукет (цхоуqуеттес, мале порције теста посуте шећером), данско пециво, буње (бугнес, које подсећају на наше мекике)...

3. Његово величанствно кроасан

Кроасан је један од главних синонима за француско пециво и кухињу уопште. Прави се од лисантог теста а, веровали или не, према предању, настао је у току турске опсаде Беча 1683. године. Бечки пекари, који су се будили у цик зоре да направе хлеб за војску, уочили су да Османлије припремају напад и узбуниле су војску, што је спасло град од турске опсаде. У знак сећања, направили су кроасан који је симболично имао облику турског полумесеца. Временом се рецептура мењала па је кроасан добио своју специфичну ваздушасту текстуру која потиче од лиснатог теста.

4. Багет

Занимљиво мада и не неочекивано, Французи су своју љубав према хлебу овековечили чак законом који прописује строге одреднице коју хлеб мора да испуњава да би се назвао багетом. Тако је уобичајени багет пречника пет-шест центиметара, дужине око 65 цм, а тежине од 250 до 300 грама. Корица мора бити хрскава и танка док је средина мекана и рупичаста. Али није препознатљиви дугуљасти облик оно што багет чини багетом, веч специфични састав теста, који се пак разликује од пекаре до пекаре, а њих у Француској, према писању НY Тимеса, има око 26.000.

Додај у списак за куповину
Изгледа да још немате листу за куповину. Кликните на дугме испод да бисте креирали нову.
Овај производ је већ укључен у овај списак
Производ додат у списак